tecasi.co.rs

TEHNIČKI PODACI O KROVOVIMA KOJE TREBA ZNATI

Krov je važan sastavni deo zgrade jer je štiti od spoljašnjih uticaja, a njegov izgled utiče na izgled cele zgrade, pa je uz praktičnu svrhu važno i njegovo estetsko značenje.

U našim klimatskim prilikama, funkcija krova je da zaštiti zgradu od padavina (kiše, snega, grada), vetra, hladnoće, vrućine.

Krov može objekat zaštititi od padavina ukoliko mu se površina izradi tako da ne propušta kišnicu, nego da je odvodi izvan zgrade. To praktično znači da nepropusnu površinu krova treba izraditi u nagibima, kako bi kišnica brzo oticala izvan spoljašnjih zidova zgrade, odnosno u korita oluka i kroz odvodne cevi u kanalizaciju.

Ukoliko se želi sprečiti nagomilavanje snega, krovne površine moraju biti toliko strme da se na njima ne mogu zadržavati veće snežne naslage ili moraju imati postavljene snegobrane.

Krov mora biti prekriven materijalom koji odoleva udarcima grada, a konstrukcija mu mora biti čvrsta, kako bi odolela pritisku i udarima vetra. Zaštita od hladnoće i vrućine (termoizolacija) uglavnom se izvodi na površinama ispod samih krovova. Zaštita od vatre ostvaruje se pokrivanjem krovnih površina vatrootpornim materijalima i odaljavanjem zapaljivih elemenata konstrukcije od potencijalnih izvora vatre (dimnjaci, električne instalacije).

Izgled krova

Krovovi sa drvenim konstrukcijama su najčešće vidljivi delovi zgrada, pa zajedno sa spoljašnjim zidnim površinama reprezentuju izgled i estetsku vrednost pojedinog objekta, u skladu sa njegovom okolinom.

Tradicionalni i savremeni krovovi

Na manjim stambenim i sličnim zgradama, još uvek se u velikoj meri rade tradicionalni krovovi. Najveći broj ovakvih krovova je u onim zonama šireg gradskog područja u kojima već postoje zgrade sa sličnim krovovima, pa se time postiže sklad starijih i novijih zgrada.

Nije uobičajeno da se tradicionalni krovovi rade na novim, većim i značajnijim zgradama, naročito višespratnicama.

U modernoj arhitekturi se, ipak, rade krovovi sa drvenim konstrukcijama, koje se ne izrađuju tradicionalnim tesarskim obradama, već po statičkim proračunima, po kojima se drveni elementi manjih preseka potpuno iskorišćavaju u rešetkastim, okvirnim i lučnim nosiocima (tzv. LKV konstrukcije).

Takvi se nosioci primenjuju ne samo na krovove malih raspona, nego i na krovove dvorana i hala velikih raspona.

Krovne konstrukcije i krovni pokrivači

Deo zgrade poznat u građevinarstvu kao KROV, građevinski stručnjaci obično dele na dva dela.

Prvi deo je nosivi deo, koji se naziva krovna konstrukcija ili krovište. Taj deo, obično vidljiv samo na tavanu. Drvene krovne konstrukcije su relativno lake, lako se izrađuju, podižu i postavljaju i jeftinije su od savremenih masivnih krovnih konstrukcija. Za ovakve vrste krovnih konstrukcija prikladne su sve vrste krovnih pokrivača kao što su bitumenska šindra Tegola Canadese, valovite ploče Onduline, limovi, crep.

Drugi deo je krovni pokrivač, tj. gornja obloga krova, koja je vidljiva spolja ili odozgo (u zavisnosti od nagiba). Prema vrsti i važnosti neke zgrade, odabira se i vrsta pokrivača, a samim odabirom krovnog pokrivača, shodno njegovim tehničkim karakteristikama i zahtevima, projektuje se sama krovna konstrukcija.

Najčešći tipovi oblika krovova

Prema vrsti i veličini pojedine zgrade, njenoj osnovi po projektu i samom položaju na terenu, a naročito uzimajući u obzir praktične potrebe i estetske zahteve, izrađuju se različite vrste krovova, odnosno njihovih krovnih konstrukcija.

Razlike se najviše uočavaju u zavisnosti od projektovanog oblika osnove zgrade, koji uslovljava broj krovnih streha (voda, tj. krovnih površina) i raščlanjenost krova. Obzirom na spomenute karakteristike, krovovi se grubo mogu podeliti u sledeće grupe (shodno obliku):

• Jednovodni krovovi
• Dvovodni krovovi
• Viševodni krovovi
• Složeni ili raščlanjeni krovovi
• Tornjevi i kupole
• Mansardni i lomljeni krovovi
• Lučni krovovi
• Šatorasti ili krstasti krovovi
• Nazubljeni ili ŠED krovovi
  

Ventilisanje krova

Po pravilu, prilikom izrade svake krovne konstrukcije, nezavisno od nagiba krova, potrebno je osigurati nesmetano cirkulisanje vazduha ispod krovnog pokrivača. To je moguće izvesti pomoću otvora na strehama i slemenjacima.

Po savremenim građevinskim normama i tehnikama, na svim stranama krova (strehama) potrebno je projektom predvideti otvore za ulazak vazduha. Protok vazduha u međuprostoru (vazdušnoj komori) je neophodan za pravilno provetravanje krova. Cirkulacija se obavlja prirodnim putem tj dejstvom vetra i samim svojstvom vazduha da kada se zagreje, teži da odlazi u visinu, tako da zagrejan vazduh napušta krovište na otvorima (ventilacijama) koje se postavljaju na slemenima.

Svrha ventilisanja krova je da ukloni vlagu koja se javlja zavisno od načina korištenja potkrovlja, kao i sprečavanje javljanja „toplotnih napona“ (rada konstrukcije) u samoj nosivoj konstrukciji. Samo projektovanje sistema ventilisanja krova zavisi od mnogo uslova kao što su: prodor vlage u krovište, količina padavina, klima, smer vetra, krovna konstrukcija itd.

Broj otvora na strehama (ulaznih) i na slemenima (izlaznih) određuju se skladno dužini greda („rogova“) i nagibu krova. Krovni nagibi mogu biti od 2°  do 85°, u zavisnosti od izbora krovnog pokrivača. Najširi raspon nagiba moguće je izvesti upotrebom bitumenske šindre Tegola Canadese.

Glavne vrste krovnih pokrivača

Za krovne pokrivače najčešće se koriste bitumenska šindra, valovite bitumenske table, crep, aluminijumski ili pocinkovani limovi, olovni ili bakarni lim, imitacije crepa izrađene od lima, ravne i valovite salonitne ploče, polikarbonatne ploče itd.

Zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, karakteristikama (relativno mala masa po m2, pa samim tim i ušteda na izradi krovne konstrukcije zbog manje količine utrošene drvene građe) i odnosu cena-kvalitet, najčešći izbor investitora za krovni pokrivač je bitumenska šindra Tegola Canadese ili bitumenske valovite ploče Onduline.

Bitumenska šindra TEGOLA CANADESE

Za razliku od klasičnog crepa, preteča bitumenske šindre – drvena šindra potekla je iz krajeva bogatih drvom. Shodno tome, kada se kaže šindra, mora se napraviti razlika između organske šindre (na bazi drveta) i bitumenske šindre sa uloškom od staklenog voala. Organska šindra u originalnoj verziji, zbog zahtevnog održavanja i kratkog životnog veka, danas skoro da i ne postoji. Nju je zamenila bitumenska šindra sa vatrootpornim staklenim vlaknima, hidro i termoizolacijskim premazima.

Specifično za šindru je jednostavnost polaganja, kao i relativno mala težina, velika mogućnost primene i široka gama dostupnih nijansi. Bitumenskom šindrom se mogu pokriti gotovo svi zamislivi oblici krova kao i zadovoljiti gotovo svi nagibi, a posebno izuzetno mali (već od 10°). U predelima sa velikim temperaturnim razlikama, bitumenska šindra se pokazala kao odlično rešenje.

            Pravilno i kvalitetno postavljanje bitumenske šindre zahteva, pre svega, pravilno i kvalitetno izrađenu krovnu konstrukciju, na koju se postavlja podloga – OSB ploča minimum 15mm debljine. Preko OSB ploča, postavlja se hidroizolaciona folija, a preko nje Tegola Canadese kao završni element.

            Kod nagiba manjih od 20° primenjuje se metoda varenja brenerom, tako što se Tegola Canadese vari za prethodno postavljenu bitumensku traku. Takođe, još jednom moramo naglasiti da je za pravilno postavljanje Tegole Canadese izuzetno važno pravilno projektovanje ventilacije krovišta. Još jedan bitan faktor je i to da polaganje (zbog karakteristika materijala) MORAJU IZVRŠITI stručni i prethodno obučeni krovopolagači.

 Valovite bitumenske table ONDULINE

            Ove table primenjuju se prilikom pokrivanja industrijskih objekata, kuća, zgrada, poljoprivrednih natkrivenih objekata i raznih drugih objekata. Lako se postavljaju na bilo kakvu strukturu i zahtevaju jednostavnu podlogu za učvršćivanje (pripremljene letve kao za postavljanje crepa ili podaščana podloga). Bitumenske valovite ploče su najjeftiniji oblik krovnog pokrivača, a zbog relativno velike površine koja se može uskladištiti na vrlo malom prostoru (skladištenje table na tablu u paleti), znatno smanjuju i troškove transporta i podizanja na krov. Ne zadržavaju vlagu i potpuno su neosetljive na uticaj mraza.

            Zbog svoje strukture, prijanjaju čak i na nepravilnu podlogu, a mogu se rezati po meri običnom testerom za drvo. Ploče može postaviti i najobičniji nekvalifikovani radnik, a sav alat koji je potreban su TESTERA i ČEKIĆ, dok se pocinkovani ekseri sa plastičnim kapama (koje sprečavaju prodor vode na spojevima) isporučuju sa pločama kao prateći materijal.

            Jedino na šta je potrebno obratiti pažnju je ostvarivanje dobre cirkulacije vazduha (ventilisanje) sa unutrašnje strane krova, kako bi se izbeglo eventualno nastajanje kondenzacije.